Mezozoik
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Prirodno matematički fakultet

UVOD U MEZOZOIK
Izgled zivota u Mezozoiku
Zemlja kakvu je danas vidimo morala je da prođe kroz određena razvića i faze. Geolozi su te faze podelili u četiri doba, jedno od tih doba je i Mezozoik (srednje doba). Mezozoik je trajao oko 200 miliona godina. Mezozoička era trajala je od 250 do 65.5 miliona godina pre nove ere. Reč mezozoik znači "srednje životinje" na grčkom: meso - srednje i zoo - životinje. Često se zove "Doba srednjeg života" ili "Doba dinosaurusa", prema fauni koja je dominirala u to vreme. Predstavlja jedno od najzanimljivijih doba u istoriji Zemlje.
Na početku mezozoika svi kontinenti su bili objedinjeni u prakontinet Pangeu, koja se delila na Laurziju na severu i Gondvanu na jugu. Tokom najvećeg dela tog perioda, klima na celoj planeti je bila topla i tropska, a plitka mora su pokrivala niže delove kopnene mase. Procesi koji su tada započeti nastavili su se sve do danas i u životinjskom i u biljnom svetu. Dominantne životinje sadašnjeg sveta, sisari i ptice potiču iz mezozoika. Dominantne biljke današnjice, angiospermi, su nastali pre više od 100 miliona godina, takođe u mezozoiku. Čak i četinari i paprati koji imaju dužu istoriju, su pretpeli promene tokom mezozoika i one su vidljive i danas na njihovim potomcima. Kopnom vladaju dinosaurusi, a morima razne vrste morskih gmizavaca, kao i amonitski i belemnitski mekušci, i mnogi drugi redovi beskičmenjaka, dok su vazduhom vladali pterosauri. Mezozojska era se završila velikim pomorom vrsta koji se u nauci naziva K-T (kredno-tercijarni) događaj.
Mezozoik se deli na tri perioda, koji su svi trajali milionima godina: trijas, juru i kredu.
TRIJAS
Trijas je geološka perioda koja obuhvata vreme od oko pre 245 do oko pre 202 (miliona godina). Kao prva perioda mezozoika, trijas se javlja nakon perma, a pre jure. Klima na Zemlji je tada bila relativno topla i suva, pokrivena velikim pustinjama.
Naziv trijas je prvi put upotrebljen godine 1834. od strane Fridriha fon Albertija kako bi se opisala tri različita sloja (trias na latinskom znači tri): crvene naslage, iznad kojih se nalazi kreda, i crni škriljac šejlovi - te naslage, pronađene u Nemačkoj i Severozapadnoj Evropi, su poznate kao “trijas”.
U vreme trijasa je postojao jedan jedini ogromni prakontinent, Pangea, koji se pružao sa obe strane ekvatora. Superkontinent Pangea se počeo razdvajati tokom trijasa, ali se još nije raspao.
Klima: Prema sadašnjem poznavanju trijaskih perioda može se izvesti zaključak da je klima trijasa bila veoma raznovrsna i relativno promenljiva. Klima u trijasu je bila suva, što je bio trend koji je počeo u kasnom karbonu. Bila su, sasvim jasno, izražena godišnja doba, pogotovo u unutrašnjosti kontinenta. Nizak nivo mora je takođe pogodovao ekstremnim temperaturama. Voda je delovala kao stabilizator, zbog svoje velike specifične toplote, pa je kopno u blizini velikih vodenih masa, pogotovo okeanskih, imalo manje temperaturnih varijacija. S obzirom na to da je veći deo kopna bio udaljen od okeana, temperature su se često drastično menjale, pa se unutrašnjost kontinenata verovatno sastojala od velikih pustinja.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]